Те 1937. године у Новом Саду, тог петнаестог децембарског дана, регистрован је први навијачки клуб на Балкану. Регистрован је клуб навијача фудбалског клуба “Војводина”.

Вест о том догађају пренела је угледна новосадска новина “Застава”:

“Прексиноћ у просторијама гостионице г. Саве Дотлића у Милетићевој улици, одржан је састанак пријатеља и симпатизера ФК “Војводина”. Састанак је сазван ради оснивања једног клуба, коме ће бити циљ да помаже ФК “Војводину” и то у овим правцима: материјалним прилозима, куповањем реквизита из своје готовине, вршење пропаганде за њене фудбалске приредбе, иступањем у свим случајевима када то интереси Војводине захтевају, организовањем навијачких возова и излета када њихов клуб гостује на страни итд. Средства клуба биће члански приноси, приходи од разних приредаба, добровољни прилози, поклони и помоћи. Овом састанку је присуствовало око 100 пријатеља “црвених”, који су углавном водили акцију да се клуб оснује.”

Исто петнаестог децембарског дана, али 2017. обележен је тај јубилеј у ВИП салону стадиона “Карађорђе”. Пригодни 80 рођендан поклоника “Старе даме” је окупио све љубитеље црвено-белих. “Кривац” за ову прославу је новоформирани Клуб пријатеља ФК “Војводине” који ће својим деловањем неговати традицију клуба, али и развијати идеју о навијању за свој клуб.

Тим поводом, за Војвођанске вести, о идејама, циљевима и будућности Клуба пријатеља ФК Војводина причали су чланови управног одбора клуба подпредседник Борис Приселац и секретар Бојан Вагић.

Који су циљеви Клуба пријатеља?

Борис Приселац, подпредседник – “Кад си ти навијач или поклоник неког клуба ти желиш да својом енергијом допринесеш нечему више за свој клуб, својим временом, средствима да би помогао свој клуб. Дакле то није само грло на трибини, то ти је оно када дођеш кући и размислиш шта би могао још више да урадиш. Да би се боље разумели, неки наставак организованог навијања почиње 1989. године, иако је и пре тога било навијања али не организованог типа. Те ’89. почиње прво организовање и то се тада назвало Ред Фирм касније Фирма, која је устројила навијање и увела га у једну озбиљнију причу. Сви ми који дилазимо на трибину имамо тај осећај припадности да урадиш нешто за свој клуб. Дакле од 1937. па све до данас, не разликују се ни мало начела, за нас Новосађане који се не срамимо да будемо Новосађани, та начела никада нису била спорна. Цео пројекат који замишљамо је у ствари много дубљи. И он не захтева само мобилизацију нас који смо на трибини. Он захтева укључивање ширих друштвених група као што су град, покрајина, држава, јер овај пројекат не можеш урадити сам. “Безбедно на трибини”, посматрајући на пример Енглеску, направили су тако да породице сада долазе да уживају у фудбалу, да уживају у спорту. Насиља ће увек бити, али насиље не би требало да се везује за фудбал. Насиље се налази ван фудбала. И то је оно што је проблем јер се навијачи “Војводине” приказују у медијима као нешто што је лоше.

Желимо да радимо више на томе да се врате људи на стадион. Фудбал је дефинитивно у кризи. Сам квалитет фудбала је под великим знаком питања. Јер када нека екипа упути два ударца на гол током целе утакмице, ти се питаш чему све ово. Али верујем када би на трибинама било више публике која подржава своје клубове, да би и сам квалитет фудбала био далеко бољи. Навијачи би помогли својом енергијом да њихов клуб нешто и уради. Е сад. То је тежак пут јер смо сведоци социјалних проблема у држави, али опет не смемо да размишљамо да су фудбал и утакмице ти који изазивају негативно. Негативно настаје на другој страни јер имамо свеприсутно насиље, вршњачко насиље, породично, које се рефлектује свугде. Ако би причали да је навијач неког клуба починио нешто негативно и за то окривили целу групу, то би било исто као када би рекли да је тај неко ишао у неку основну школу и онда су сви из те школе насилници и криминалци. У нашој држави постоје закони, међутим понекад се ти закони не спроводе у дело. Кад би се закони у својој основи спроводили, верујем да би у комплетном друштву све другачије изгледало. Исто тако и на стадиону, јер ми који смо се окупили, дошли смо да причамо о фудбалу и о клубу тако да циљ нам је да вратимо поверење у фудбал и поверење у све оно што је ФК “Војводина” и на томе ћемо и радити.” – закључује Приселац

Како је дошло до идеје оснивања Клуба пријатеља ФК “Војводине”?

Бојан Вагић, секретар – “Почетком ове године, причајући о традицији “Војводине” и организованог навијања, дошли смо до закључка да се ове године навршава 80 година од првог регистрованог клуба навијача на овим просторима. И дошли смо на идеју да кроз регистровање удружења грађана Клуба пријатеља ФК “Војводине” наставимо традицију, јер се залажемо за исте циљеве за које су се залагали и први оснивачи пре 80 година. Као круна овогодишњег организовања, скупљања чланства, ширења приче зашто је битно имати овакав клуб, чији су циљеви ширење идеје о навијању и подржавање клуба кроз породично навијање, имамо данашњу прославу. Наши чланови могу да буду сви љубитељи ФК “Војводине” без обзира да ли су чланови неких навијачких група или не. Наши циљеви су развијање и ширење идеје о навијању код деце, породичних људи, обележавање јубилеја, као што је овај данас, као и других значајних годишњица ФК “Војводине”.”

Присутан је проблем са представом шта је навијач у ствари…

Бојан Вагић – “На данашњу прославу смо позвали све релевантне медије који прате спорт, а појавило се само вас пар. То показује да већина медија у ствари жели да настави са приказивањем слике коју су створили о навијачима као неким хулиганима, изгредницима, а да овакву неку причу која је нормална неће да прикажу јер није занимљива. То је грешка медија јер не желе да промене своју причу, не желе да промене свест грађана да навијачи, симпатизери и посетиоци фудбалске утакмице нису хулигани него су то породични људи који су поносни на свој клуб, свој град и желе да то покажу другима.”

Свечаност поводом овог итекако значајног јубилеја је почела формалним делом где је подпредседник Борис Приселац упознавао присутне са историјатом као и циљевима Клуба пријатеља ФК “Војводине”. Након тога је Мирослав Бугарски, председник Клуба пријатеља, уручио захвалнице истакнутијим званицама.

Неформални део прославе су зачиниле новосадске групе “У првим редовима” и “Збогом Брус Ли”. А да би рођендан био прави, на самом крају су послужене и слављеничке торте које је лично председник Бугарски сервирао присутнима.

Извор: vojvodjanskevesti.rs